Nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je izradilo Nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača, jer se tokom javne rasprave o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o zaštiti potrošača pokazalo da je potrebno izmeniti veći broj članova nego što je prihvatljivo za proces izmena i dopuna. Po pravilu, ako se više od polovine članova menja, neophodno je da se pristupi izradi novog Zakona.

Najvažnije novine koje bi trebalo da budu propisane novim Zakonom o zaštiti potrošača tiču se prioritetno:

- dužnosti obaveštavanja pre zaključenja ugovora,

- zabrane diskriminacije potrošača,

- zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji robe,

- ugroženog potrošača i, s tim u vezi, Nacionalnog programa zaštite ugroženog potrošača,

- zaštite od isključenja,

- nadležnosti za nadzor i ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa.

Opšti cilj je delotvornije sprovodjenje Zakona o zaštiti potrošača, efikasnija i funkcionalnija zaštita prava i interesa potrošača, kako bi se obezbedila potpuna uskladjenost sa potrošačkim pravom Evropske unije, uspostavljanje novog celovitijeg institucionalnog sistema, a što bi doprinelo potpunijoj i kvalitetnijoj zaštiti potrošača kao ekonomski slabije strane. Prilikom izrade novih rešenja, vodilo se računa da se za svaku odredbu propiše prekršajna sankcija ukoliko je to pravno moguće i ukoliko je celishodno. Pored odredaba koje su sada važećim zakonom bile sankcionisane, biće predvidjeno da će trgovac biti sankcionisan i u sledećim situacijama:

- ukoliko naplaćuje dodatne troškove koje nije ugovorio prilikom zaključenja ugovora (npr. poštanski troškovi i troškovi transporta i isporuke),

- ukoliko ne isporuči robu u roku koji je ugovoren i dr.

Takodje, posebna pažnja je posvećena sankcionisanju nepoštovanja predugovornog obaveštavanja potrošača, kako kod redovne prodaje u prodajnom objektu trgovca, tako i kod prodaje na daljinu i van poslovnih prostorija, pa će tako biti sankcionisano neuručivanje obrasca za jednostrani raskid ugovora zaključenih na daljinu i van poslovnih prostorija, nevraćanje novca potrošaču najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je potrošač izjavio da raskida ugovor zaključen na daljinu ili ugovora zaključenog van poslovnih prostorija. Takodje, trgovac će biti kažnjen ukoliko daje netačna obaveštenja ili na drugi način dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu postojanja i osnovnih obeležja proizvoda, kao i ukoliko navodi prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Biće jasnije precizirana i definisana obaveza trgovaca u pogledu predugovornog obaveštavanja potrošača, ukoliko informacije nisu očigledne iz konteksta, a sve u cilju donošenja racionalnih ekonomskih odluka potrošača. Predugovorno obaveštavanje se takodje primenjuje i na ugovore o snabdevanju vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponudjeni za prodaju u ograničenoj količini ili unapred odredjenoj količini, ili na ugovore o centralnom grejanju ili o isporuci digitalnog sadržaja koji se ne isporučuje na trajnom nosaču zapisa. Osim navedenog, doslednije ostvarivanje prava iz ugovora biće znatno olakšano preciznijim i jasnije definisanim pravilima i obavezama kako trgovaca tako i potrošača i poboljšanjem vansudske zaštite potrošača. Pored toga, preciznim definisanjem nosilaca zaštite potrošača, a pre svega preciznim navodjenjem odgovarajućih ministarstava koja će preko svojih inspektora sprovoditi ovaj Zakon, uvodjenjem šireg opsega nadzora inspekcijskih organa, proširenjem kaznenih odredaba, umonogome će biti olakšano ostvarivanje prava iz ugovora.

Da bi se obezbedila potpuna uskladjenost sa potrošačkim pravom Evropske unije kao i sveobuhvatnija i celishodnija zaštita potrošača u Republici Srbiji, uvedeni su novi pojmovi:

- digitalni sadržaj,

- komercijalna garancija, 

- davalac garancije,

- tehnička roba,

- kodeks ponašanja.

Pojam „garancija“ zamenjen je pojmom „komercijalna garancija“ kako bi se pored obezbedjivanja potpune uskladjenosti sa pravom Evropske unije, postigla jasna distinkcija u odnosu na pojam saobraznosti, koji se u širokoj upotrebi često naziva i „zakonska garancija“. S tim u vezi definisan je i pojam „davalac garancije“, s obzirom na to da se tim izrazom obuhvataju sva lica koja se mogu pojaviti u ulozi davaoca garancije, bilo da su to trgovci, bilo sami proizvodjači. Kada je u pitanju nepoštena poslovna praksa privrednih subjekata prema potrošačima uvedeni su pojmovi kodeks ponašanja i tvorac kodeksa. Značajna novina u vezi sa isporukom robe su pravila za dostavu robe na adresu potrošača, zatim da isporuka nije uredna ukoliko je dostava izvršena ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača, kao i obaveza trgovca da na računu napiše rok isporuke. U slučaju da trgovac ne ispuni svoju obavezu i odbije da isporuči robu ili je ne isporuči u ugovorenom roku, potrošač ima pravo da raskine ugovor sa trgovcem, a trgovac se obavezuje da potrošaču vrati uplaćene novčane iznose sa pripadajućom kamatom. Kod isporuke trgovac je obavezan da isporuči robu i preda dokumenta koja se na nju odnose u maksimalnom roku isporuke od 30 dana.  Detaljnije i preciznije je definisan i pojam saobraznosti robe, kao i da je isključena mogućnost da se odgovornost trgovca za nedostatak saobraznosti ugovorom ograniči ili isključi i pojašnjava da je trgovac dužan da isporuči robu koja je saobrazna ugovoru, pre svega u pogledu količine, kvaliteta i vrste, na način predvidjen ugovorom. Takodje, trgovac je odgovoran i za nesaobraznost nastalu zbog nepravilnog pakovanja, nepravilne instalacije ili montaže, kao i kada je nepravilna instalacija ili montaža robe posledica nedostatka u uputstvu koje je predato potrošaču radi samostalne instalacije ili montaže. Značajna novina je mogućnost potrošača da prisustvuje proveri utvrdjivanja nesaobraznosti robe koju vrši trgovac, uz istovremeno propisivanje obaveze trgovca da potrošaču to i omogući. Veoma bitan predlog koji omogućava potrošaču značajnije viši nivo zaštite, tiče se situacije pojave nesaobraznosti u prvih šest meseci, kada potrošač može da bira izmedju zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom za novi proizvod, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor. U ovom slučaju otklanjanje nesaobraznosti opravkom bilo bi moguće samo uz izričitu saglasnost potrošača. Uvodjenje ove odredbe onemogućiće nametanje opravke potrošaču u prvih šest meseci, što će dovesti do mnogo manjeg broja nezadovoljnih potrošača.  Uvodi se i nova obaveza trgovca da uz prodatu robu potrošaču preda i prateću dokumentaciju i to naročito: – deklaraciju, – uputstvo za upotrebu, – uputstvo za montažu, – a kod prodaje tehničke robe i spisak ovlašćenih servisera sa teritorije Republike Srbije. Pojam ugroženog potrošača dobija širi obim i odnosi se na pribavljanje i korišćenje svih roba i usluga, a ne samo na usluge od opšteg ekonomskog interesa. Ugroženi potrošač je potrošač koji zbog svog ekonomskog ili društvenog položaja, uslova života, posebnih potreba ili drugih teških ličnih prilika pribavlja robu ili koristi uslugu pod naročito otežanim uslovima ili je u tome onemogućen. Ako u domaćinstvu postoji ugroženi potrošač zbog uzrasta, hendikepa ili bolesti, nije dozvoljena obustava usluge grejanje ili snabdevanja električnom energijom ili gasom kojima se potrošač snabdeva radi grejanja tokom grejne sezone. Konkretnu korist potrošači će imati kada je u pitanju postupak reklamacije, vodjenje knjige reklamacije od strane trgovca i rokova za rešavanje reklamacijePredlaže se se da se rok u kome trgovac odgovara potrošaču na izjavljenu reklamaciju skrati sa 15 na osam dana. Na novi način se uredjuje obaveza trgovca u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja predmeta datog na opravku, ali se propisuje da nemogućnost potrošača da dostavi ambalažu robe ne može biti uslov za rešavanje reklamacije, niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti. Takodje, predloženo je da trgovac vodi evidenciju primljenih reklamacija u obliku ukoričene knjige ili u elektronskom obliku i da je čuva najmanje dve godine od dana podnošenja reklamacije potrošača. Predvidja se i osnivanje Centra za rešavanje potrošačkih sporova. Nadležnosti Centra će biti: praćenje tržišta, prijem, evidentiranje i rešavanje prigovora potrošača kao i upravljanje Nacionalnim registrom potrošačkih prigovora, rešavanje potrošačkih sporova vansudskim putem, pokretanje postupaka za zaštitu kolektivnih interesa. Očekuje se da će novi Zakon o zaštiti potrošača stupiti na snagu 01.02.2014.

Ovaj unos je objavljen pod Vesti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sigurnosni kod

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>